To human...

Ignorant human, you still stand with your dumb arrogance and even dumber excuses waiting to be struck by the one you fear the most, yourself...

Dogma

Prihvatiti nesto kao dogmu znaci zazidati sebe izmedju zidova tudjih ideja, ugrozavajuci svoju kreativnost, slobodu razmisljanja i razarajuci sopstvenu individuu. Svaki covek treba posedovati svoju istinu ali kao intelektualac treba pokazati bezgranicno razumevanja ka tudjim idejama tj. istinama. Slobodu misljenja vam niko ne moze uzeti...

Pitanje (razradjeno)

Budilnik zvoni svojim iritantnim tonovima već treći put dok se poslednji tračci vašeg sna još uvek održavaju mešajući se sa mutnom i zaslepljujući svetlom slikom realnosti. Hladna voda vam se razliva po licu i vraća vam se dovoljno svesti da prokomentarišete odvratno vreme i kako baš danas ne bi išli na tamo neki posao. Koračate ubrzano najbržim putem do stanice, još uvek u transu jer delimično sanjate. Jedino ste u stanju da konstatujete da kasnite gledajući na sat. Pokušate da se priberete i odjednom zbunjeni stajete na sred livade. “Glava” vam je potpuno “prazna”. Kao paralisani ostajete u mestu dok su vam sva čula odsutna. Pluća vam se pune svežim vazduhom i vi shvatate da dišete. Osećate svoju težinu svakim udisajem sve bolje i bolje tako da primećujete da stojite. Polako osećate strujanje vetra između prstiju ruke i kako vam se koža ježi na svežem danu. Osećate svoju odeću. Osećate zrake zubatog sunca na svojoj koži i otužan ukus u ustima koje niste stigli oprati. Ne čujete i ne primećujete ništa sem otkucaja sopstvenog srca. Osećate težinu torbe koju nosite i primetivši je, blago shvatate gde ste krenuli. Ali zašto? Shvatate da stojite na sred livade. Zvuk saobraćaja, žagora dece i ljudi, ptica, šuma drveća na vetru čujete sve glasnije. Osetite tuđe oči na sebi dok vam more misli navire u glavu. Dugo vam treba da napravite korak. Ponovo zaboravljate sve oko sebe i tonete u razmišljanje nastavljajući svojim putem.

Osvrnimo se na pređašnji tekst. Primetite da ma koliko on izgledao bezazleno svaka rečenica nema samo očevidno značenje, već nosi more pitanja koja ukazuju na tematiku ove knjige. Svaka od njih se može shvatiti drugačije zavisno kako se čitaoc postavi prema njima. Shvatite da čitajući knjigu ne dobijate odgovor u vidu pregršti skladnih informacija popakovanih hronološki, već jedno novo pitanje. Možemo li onda zaključiti da je pitanje samoegzistentno? Zašto? Ono što je osnova filozofije jeste pitanje. Verujem da smo se svi zapitali ono čuveno pitanje, koje po mišljenju mnogih čini osnovu svesti o samopostojanju, a to je “Ko sam ja?”. Mnogi će reći da je to pitanje od kog počinju sva ostala pitanja. Kada smo kod pitanja ličnog postojanja, potrebno je setiti i imati u vidu se čuvenu Dekartovu izreku: “Mislim, dakle postojim”. Da li je mišljenje kao proces dovoljan izgovor za postojanje? Šta je ono što te čini onim što jesi, na šta se toliko ponosiš? Pitanje ličnog postojanja je najvažnije pitanje ali ne i osnovno. Da bi pokazali zašto je ovo pitanje najvažnije moramo prnaći njegovu osnovu. Pitanje “Ko sam ja?”odmah za sobom vuče pitanje “Zašto postojim?”. Može se rećo da su ova dva pitanja sinonimna, ali ona su veoma različita. “Zašto?” rađa sve nauke pa samim tim i samo sebe. Zašto? Uzmimo za primer da na pitanje “Zašto je trava zelena” koje proizilazi iz činjenice “Trava je zelena.” I pitanja “Zašto?” odgovorimo valjanim odgovorom “Zato što hlorofil koji je neophodan za fotosintezu sadrži zeleni pigment.”. Taj odgovor možemo rastaviti na dve “izjave” “Trava sadrži hlorofil.” I “Hlorofil sadrži zeleni pigment”. Kada na obe izjave dodamo pitanje u želji da znamo zašto je to tako, dobijamo dva sasvim nova zašto pitanja na koje možemo dobiti minimum dva valjana odgovora i sve tako do naj sitnije grane ove rasuće liste. Kada sve sumiramo ponovo ćemo imati pitanje “Zašto?” I onda u nedostatku poznatih informacija pokušaćemo da se oslonimo recimo na religiju. Ali šta ako se I u religiji zapitamo “Zašto?” uprivši upitno oči u svešteno lice. Dobićemo odgovr da je to volja Svevišnjeg I shvatit da na svako pitanje “Zašto?” ne postoji I odgovor “Zato.” I da je Svevišnji samo metafizička granična tačka da se usliši glad za odgovorima. Zašto? I tako smo od postojanja došli do pitanja I od trave do religije I istine. Ili obrnuto? Setite se da deca u periodu od druge do dvanaeste godine uvek pitaju ono čuveno dečije “A zašto?”. Priznajem da me je iritiralo da odgovaram na svako zašto moje braće i sestara, ali me je tešila neverovatna moć pamćenja deteta i važnosti odgovora za njuh. Dete od rođenja do recimo druge godine života se bavi isključivo ponavljanjem tj. imitiranjem. Uokvireno sistemom instinkta koje proizvodi neuralno-hormonalna sinapsa zvuke vezuje za slike. Kasnije ponavlanjem određenih frekvencija ono pokušava da imitira te zvuke vezane za slike I te frekvencije se polako pretvaraju u reči. Sada ima reči kojima slike tj. predmeti daju značenje, i obrnuto. Dovoljno se razvilo da kreće da imitira jednostavne dijaloge obližnjih ukućana kao skupine reči i pamti skupine reči koje dobija za uzvrat tj. za pokušaj ostvarenja komunikacije. Tako razvija govor i kada ga razvije nastupa čuveno pitanje “Zašto?”. Dete teži da upotpuni reči I grupe reči koje su vezane za slike skupom objašnjenja i tako ih međusobno poveže u moždanu mapu. Zašto? Zato što mu neuralni i hormonski skup instikata to govori. Zašto? Zato što se to tako izgradilo tokom evolucije ili je tako programirano od nekog Svevišnjeg bića? Zašto? Za sada prihvatimo samoegzistenciju pitanja “Zašto?”...

Knjiga u pripremi...

Knjiga koja ce se zvati Ipotane , (uvek pijani polu ljudi polu konji, pratioci Dionisa, nesto nalik na satire a ne na kentaure) ili mozda cak i - Aspekti zivota i "normalan covek", mada verujem da ce to biti podnaslov, i koja ce sadrzati tekstove nalik ovima ovde tezeci da bolje upotpuni ove teme koje su poprilicno neiscrpne.(Ono sto predstavlja problem je to sto u kratkim osvrtima na temu se trudim da je kratkim ostrim crtama definisem i bukvalno ukrotim tako da se ne javilja ni jedno vise pitanje koje nije obradjeno ili postavljeno u obradi.) U glavnom uz pomoc iniciajtive mog najboljeg prijatelja Borivoja Eskica kao i Damira Veapija, skrpio sam malo samopouzdanja da se odvazim za ovako velik projekat... Razlog sto sam poceo pisati na srpskom je zbog nedostatka vremena da stilski i zvucno prevodim i doterujem svoje tekstove... Ocekujte nove verzije tekstova koji su prvobitnio pisani na engleskom prevedene na srpski i dopunjene. Tako da tekst koji nisam smisljao na engleskom vec na srpskom je tesko doterati i postici efikasnost kao u jeziku u kome se vrsilo razmisljanje. Postoje ljudi koji su placeni za to i ako treba prevesce knjigu na engleski, naravno ako ista bude valjala. Tesim se ovim recima "Danas svako moze da izda knjigu, pored mase bezumlja i gluposti valjda ce moja nekome privuci paznju". A nesto sto sam odavno zakljucio jos u osnovnoj skoli je da "Covek ako za zivota ne napise makar jednu knjigu, bilo kakvu, on nije opravdao svoje postojanje". Zapravo jos jedan razlog zasto sam poceopisati na srpskom je jer sam poceo postovati svoje tekstove pripremljene za knjigu da bih im pristupio sa bilo kog mesta u trenucima inspiracije. Mada mozda se pisalje oduzi jer vec nedeljama ne stizem ni da razmisljam od obaveza za fakultet, ali obecao sam sebi da cu je dovrsiti do sledece godine. Jos jedna vazna odluka povodom knjige je da ce knjiga biti dostupna u stampanom izdanju i prodavace se da pi potkrpio trosak dok ce pdf verzija ili verzija koja je direktno na sajtu biti biti potpuno besplatna i dostupna svima koji se zainteresuju... Bicu srecan ako uspem da zapitam makar par ljudi ovom knjigom i da ih navedem da razmisljaju, makar to bio uzi krug porodice! :D

Stvarnost i istina (part 1)

Kada te pitam ko si. Ocekujem da mi kazes, sta je to sto te identifikuje kao ono sto postoji? Sta je to po cemu se ti razlikujes od zivotinje? Posle svakog pitanja razmisli dobro. Jer istina nije samo jedna. Svako od nas ima svoju istinu i samim tim svoju verziju stvarnosti. Ako je tako, sta je onda stvarnost? Stvarnost moze potpuno da se veze za istinu. Da bi nesto potpuno upoznali ono nam mora biti blisko i stvarno, i samim tim s sobom nositi deo istine. Ako mislis da je stvarno samo ono sto se cini stvarno i drugome, gresis. Misao moze biti stvarna i istinita samo tebi. Ali uvek ces naici na drugoga kome ta misao nije istinita ma koliko ona zalazila u stvarnost. Za otkrivanje sopstvene istine potreban si samo ti. Da li skup svega sto je pojedincu stvarno i istinito cini jednu istinu? Da li je Bog stvaran onda? Da li verujes u Boga? Primeti da postoje dva osnovna „stanja“, postojanje i nepostojanje, i da se sve svodi na ta dva „stanja“. Zasto nam je nepostojanje bitno? Kako nesto sto ne postoji moze da bude stanje? Kao sto smo vec rekli onim sto ne postoji uporedjujemo ono sto postoji i obrnuto. Na primer, kao u logici, postoji tacno i netacno koje je potpuno identicno s postojanjem ili ne postojanjem. Ovde dolazi do izrazaja veza stvarnosti i istine. I za sada cemo izjednaciti ta dva pojma. Kada kazemo da je u teoriji sve moguce, ubrzo shvatamo da teorija nije zasnovana na absolutnoj istini. Teorija moze biti moguca i nemoguca. Posojanje boga moze biti moguce i nemoguce dakle to je teorija. Bog ne postoji (primer) = bog je pravilo postojanja.... Napisati nastavak!

O pitanju

Ko si ti? Sve pocinje pitanjem pa i ova knjiga. Zelim da tokom citanja drzis ovo pitanje u glavi, i da nikada ne prestanesh da se pitash. To je pitanje koje otvara sva ostala pitanja. Pitanje licnog postojanja. Da li je dovoljno samo misliti da bi postojali? Sta je ono sto te cini onim sto jesi, na sta se toliko ponosis? Veruj mi, da je to najvaznije pitanje i da su sva druga minorna u odnosu na njega. Razmisli zashto. Zapravo, ono osnovno pitanje zapravo nije „Ko si ti?“ vec „Zashto?“. „Zashto?“ radja sve nauke i to je pitanje koje prozilazi iz pitanja „Ko?“. Ne bi pitali „Zashto?“ da ne postoji to nesto za koga/shta pitamo a to je „Ko?“. „Zashto?“ overava i utvrdjuje postojanje onoga sto jeste. Bash kao sto univerzum samoegzistira kruzenjem materije i energije tako „Ko?“ ne ide bez „Zashto?“ i obrnuto. Shta od ova dva je nastalo pre je veoma slicno pitanju sta je nastalo pre kokoshka ili jaje, kojim cemo se kasnije pozabaviti. Naravno, najstarije je postojanje tj. „Ko?“, ali bez onoga ko je sposoban da se pita, postojanje postaje nevazno. Onaj ko se pita a odnosi se na ovo vreme i dimenziju postojanja jeste covek. Bez njega postojanje svega na ovoj planeti bi imalo samo smisao kruzenja materije, kao delic dzinovskog samoegzistirajuceg sistema. Ali covek je onaj koji svojim postojanjem remeti kruzenje materije. On je ono „pitajuce telo“ s kojim se rodilo i postojanje smisla onoga sto postoji. Dakle da nema pitanja ne bi bilo ni smisla. Ko si onda ti covece koji se pitash? Zasto postojish? Koja je tvoja svrha?

O teoriji i dva pogleda na svet (Kokoska i jaje)

Pa sta je onda starije. Kokoska ili jaje? Na svako pitanje se moze odgovoriti sa da ili ne, istinom ili neistinom, stvarnoscu i irealnoscu. (pre ovoga dolazi tekst o teoriji i razlici i slicnosti pojmova istine i stvarnosti...)
Ovo pitanje se moze rastaviti na dvaprostija, Da li je kokoska starija? i Da li je jaje starije?, ako se podrazumeva da se poredjenje vodi izmedju ta dva pojma. Krenimo redosledom kako su postavljena ova dva piranja i odgovorimo na pitanje Da li je kokoska starija? sa Da. Automatski smo negirali drugo pitanje jer se poredjenje podrazumeva. Sada se javlja pitanje ZASTO je kokoska starija,tj. problem se posmatra iz tacke gledista kokoske. Ako takodje potvrdimo da je predak danasnje kokoske koju posmatramo isto kokoska i da je predak tog predaka kokoskabez obzira na genetsku konfiguraciju onda lako dolazimo do zakljucka da je kokoska i onaj organizam koji se evolucijom razvio u danasnju kokosku a nije mogao leci jaja. Tako da je kokoska starija. A ako gledamo s tacke gledista genestske konfiguracije kokoske, tj iz tacke gledista jaja i odgovorimo na drugo pitanje sa da negirajuci prvo.... drugi deo teksta i objasnjnje adaptivnih mutacija koja uzrokuje evoluciju... bla bla truc truc mrzi me da kucam aaaaaaaaaaaaa